Iz zbirke „Kako sam postala flamenko plesačica“, PPM Enklava, 2021.
KODA
(Dostava hleba)
na zidu sunce
kao na urugvajskoj zastavi
o njega oslonjena gitara
uz koju nam tri dana
neće trebati hleb
moj instrument ima
prorez na pupku
da neko na njemu kredom
nacrta ekvator
tamo gde je tvoj jezik bio
U kući muzike
u kući muzike
počela sam da mislim
samo o bikovima
to je bio znak da je sve
došlo na svoje mesto
on je doneo džak soli
i privezao mi ga za noge
kao tajnu, tešku
biografiju
razvejanu po gotičkim
četvrtima Barselone
na voznoj karti pisalo je
na katalonskom: „Deset
integralnih putovanja.
Multipersonalna karta.“
ali vagoni
me više ne zanimaju
ne ostavljam u njima
kao nekad, ukosnicu
minđušu, šal
bivše persone
uklanjam iz organa
kašikom za dubljenje
otrovne ribe
množile su se kao karavani
oko pustinjskih lisica
nisu naselile ništa
bila sam poželjna savremena žena
bez doma, moji stolnjaci
uvek su ličili na pomračeno sunce
nosila sam slanu zemlju
vezanu oko stopala
po svim kaldrmama
žedna čitav vek
konačno sam pravila muziku
San o flamenko plesačici III
Hvatam te za ruku
na čistini gde škripe
plesne cipele i giljotine.
Mesec je naoštrio sečivo.
Stavljamo ga u džep farmerki
i prelazimo Most samoubica.
Ovde se knjižare
nalaze tik pored mesara.
Na knjigama nema prašine.
One sjaje
kao celofan na pršuti.
Rasecamo omot
ceremonijalno.
Jedi!
Mrzim sunce koje uljuljkava
volim ono od kog nemaš
gde da se sakriješ.
Podne nas guta
jara prži trgove i junake.
Prestajem da se pretvaram
kako je sve ovo samo usput.
Jer lav u fotelji
za mojom večerom
vladar je koji još ne ume
da peva
pa stiska žezlo
da to nadoknadi.
I tek kad sam se vratila
sa nabreklim zavežljajem
svetskih zvukova
shvatam:
spasavao je svoj život
koliko i moj.
Njegova usta crna
kao drevna pećina
puna nacrtanih bikova
obruč su bračnog prstena
pakta potpisanog
daleko od svih opština
kojim će zajedno sa svim
pretenzijama na carevine i županije
spustiti kandže u krilo
flamenko žene.
Šizofreno
kruženje meridijanima
njoj više ne treba
jer gitarama bleštavih sečiva
isisala je sav petrolej.
Njihovi zvuci joj sada služe
samo da nahrani
čeljusti krznate glave
u svom krilu
na kojem se kao nova
nebeska tela
iznikla iz kosmičkog đubriva
prethodnih umiranja
i dalje vrte beskrajne tačkice
na crvenoj haljini.
Ako se ipak vratim
ako ne okupim trupu crnih žena
da lupe kopitima o sveto tlo
ako ne bacim bračni prsten
među barske trave
ako se ipak vratim
da zajedno sečemo meso
nožem iz hiljadugodišnje kovačnice
dok napolju veje
možda ćemo u napola popijenoj
šolji crnog čaja čuti kako bubnji
kao da čitav jedan bend
propada kroz krov u dnevnu sobu
Grad stisnut između butina
ređala sam delove grada
jedan na drugi
i stiskala ih između butina
kakao prah na kapućinu
služio je umesto polena
štipaljke za veš
umesto zbirke svih mojih leptira
u zemlji budućnosti
neko mi je ludački ljubio grudi
kao da zna
kako se sve može izvitoperiti
stan na desetom spratu
koji bi podjednako
da miriše
na sečuanski biber
i na prašak za rublje
stihovima sam isplela gaćice
i pojavila se pred perikama sudija
i rernom surove kuvarice
iz najstarijeg restorana na svetu
gde je i Goja bio šegrt za sudoperom
butine su site, izjavila sam
i pisala dan za danom
uveravajući ih da su reči ponekad
široke poput leđa
profesionalnog plivača
ali zarili su zube u moje papire
i pustili čudno korenje
među crne minerale kenozoika
nikada nisam uspela da ih ubedim
da će jedna šetnja rešiti sve
da mi plamena bedra nisu potrebna
da mi je grad dovoljan